Stanje u Srpskoj Advokaturi: Izazovi, Plate i Putevi Ka Uspehu

Pravna struka u Srbiji prolazi kroz period dubokih promena i izazova. Dok se broj diplomiranih pravnika svake godine povećava, tržište rada je suočeno sa prezasícenošću, niskim platama i sistematskim problemima. Ovaj tekst nastoji da rasvetli stvarnu sliku sa kojom se susreću pravnici, advokati i pripravnici, analizirajući kliučne teme kao što su plate pravnika, uslovi rada, uticaj pandemije koronavirusa na poslovanje, teškoće pronalaženja posla i mogućnosti za samostalni rad.

Tržište Rada: Prezasicenost i Nedostatak Prilika

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočava pravna profesija je ogroman broj diplomiranih pravnika. Godišnje se na samo jednom fakultetu diplomira preko 1500 studenata, a kada se tome pridoda broj privatnih fakulteta, situacija postaje alarmantna. Procenjuje se da je trenutno oko 7.000 pravnika nezaposleno, a taj broj je verovatno i veći jer mnogi rade poslove van struke kako bi preživeli. Ovakvo stanje stvara nelojalnu konkurenciju i obezvređuje vrednost diplome, što se direktno odražava na visinu primanja.

Konkursi u državnim ustanovama, sudovima i tužilaštvima često su, prema iskustvima mnogih, namenjeni unapred određenim kandidatima. Bez stranačke ili rodbinske veze, šanse za zaposlenje su minimalne. Ovo stvara atmosferu bespomoćnosti i gubitka poverenja u sistem, posebno među mladim generacijama koje su svojim trudom i znanjem stekle kvalifikacije.

Plate Pravnika: Surova Realnost

Finansijski aspekt rada u pravnoj struci je možda i najdepresivniji. Plate pravnika, naročito na početku karijere, su često ispod ili na granici minimalca.

• Pomoćnici u advokatskim kancelarijama i pripravnici: Početne plate se kreću od 25.000 do 40.000 dinara. U nekim slučajevima, pripravnici rade volonterski ili za simboličnu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
• Pravnici kod javnih izvršitelja i notara: Plate su u rasponu od 40.000 do 60.000 dinara, uz izuzetke. Rad je često izrabljivački, obuhvata administrativne posle, a sam posao može biti ponižavajuć za diplomiranog pravnika.
• Pravnici u državnim ustanovama i opštinama: Plata varira od 38.000 do 55.000 dinara. Iako se radi o stabilnijem poslu, napredovanje je sporo i često uslovljeno faktorima van profesionalnih kompetencija.
• Pravnici na tehničkom pregledu vozila: Ovo je posao koji mnogi opisuju kao "izmisljenu toplu vodu". Plate su oko 50.000 dinara, a posao se svodi na administrativne zadatke i izdavanje registracionih nalepnica, što je daleko od klasičnog pravničkog rada.
• Pravnici u privatnom sektoru (banke, osiguravajuća društva): Ovo su bolje plaćene pozicije, sa platama od 80.000 dinara naviše, plus bonusi. Međutim, za ove poslove se traži iskustvo i često položen pravosudni ispit.

Kao što se vidi, većina pravnika radi za platu koja je tek neznatno viša od plate radnika sa srednjom školom. Ovo je posebno frustrirajuće uzimajući u obzir godine mukotrpnog studiranja i dodatne pripreme za specijalističke ispite.

Advokatura: San ili Noćna Mora?

Za mnoge, advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere. Međutim, realnost za početnike i samostalne advokate je puna prepreka.

Samostalno otvaranje kancelarije zahteva znatan početni kapital. Troškovi obuhvataju zakup prostora, kancelarijski materijal, doprinose i članarinu u advokatskoj komori. Porezi za advokate paušalce u Beogradu mogu doseći i 40.000 dinara mesečno, što predstavlja ogroman teret na početku, kada su primanja neizvesna i niska. Zbog toga mnogi savetuju vođenje knjiga umesto paušalnog oporezivanja, kako bi se troškovi smanjili.

Sticanje klijenata je izazov posebno u manjim mestima, gde je tržište tradicionalno podeljeno među utabanim advokatima. Klijenti često ne cene pravne usluge, težeći da izbegnu dodatne troškove. S druge strane, javni beležnici i izvršitelji preuzeli su deo poslova koji su nekada pripadali advokatima, poput overe ugovora, što dodatno sužava prostor za rad.

Iskusni advokati primećuju da je stanje u profesiji bilo znatno bolje pre desetak godina. Tada je bilo više privrednih sporova, sudski postupci su trajali kraće, a klijenti su imali više sredstava za pravne usluge. Danas, usled loše ekonomske situacije, ljudi se rede sudi, a kada to i urade, naplata honorara može biti mukotrpna i dugotrajna.

Uticaj Pandemije Koronavirusa na Pravnu Struku

Vanredno stanje izazvano pandemijom dodatno je pogoršalo situaciju. Mnoge advokatske kancelarije su smanjile obim posla, a samim tim i plate zaposlenih. Neki poslodavci su iskoristili situaciju da nameću anekse ugovorima, smanjujući plate na minimalac uz pretnju otkazom. Iako su takve radnje često nezakonite, zaposleni su se retko usudili da se suprotstave zbog straha od gubitka posla.

Sa druge strane, pandemija je ubrzala uvodenje elektronskog poslovanja. Podnošenje podnesaka putem e-pošte, uz korišćenje elektronskog potpisa, postalo je neophodnost. Iako su neki sudovi i dalje neorganizovani u prijemu elektronske pošte, ova praksa predstavlja značajnu uštedu vremena i novca, posebno za samostalne advokate.

Državna pomoć tokom pandemije nije u potpunosti obuhvatila sve pravničke profesije. Dok su neki advokati bili obuhvaćeni merama, mnogi koji rade po ugovorima o delu ili kao pripravnici ostali su bez ikakve podrške.

Pravosudni Ispit: Ključ ili Gubitak Vremena?

Položen pravosudni ispit i dalje se smatra zlatnom licencom u pravnoj struci. On otvara vrata za rad u sudovima, tužilaštvima, a povećava i šanse za bolje plaćene poslove u privatnom sektoru. Međutim, proces je izuzetno zahtevan: nakon dvogodišnjeg (ili dužeg) pripravničkog staža, koji je često neplaćen ili slabo plaćen, sledi intenzivno učenje za sam ispit.

Mnogi se pitaju da li se ovaj napor isplati. S jedne strane, bez pravosudnog ispita mogućnosti za napredak su drastično smanjene. S druge strane, čak i sa položenim ispitom, zaposlenje u pravosuđu gotovo da je nemoguće bez jake političke ili porodične veze. Ipak, većina kolega savetuje upornost i polaganje ispita, smatrajući da je to investicija u budućnost koja može doneti prilike koje se trenutno ne mogu predvideti.

Alternativni Putevi i Saveti za Napredak

U ovako teškoj situaciji, pravnici traže alternativne puteve. Evo nekoliko saveta i zapažanja iz prakse:

1. Usmeravanje ka HR (Ljudski resursi): Oblast ljudskih resursa postaje sve popularnija među pravnicima. Radno pravo je samo jedan segment HR-a, a posao uključuje i regrutaciju, obuku, motivaciju i razvoj kadra. Plate u ovom sektoru mogu biti konkurentne, a prilaz je često lakši nego za klasične pravničke pozicije.
2. Saradnja i Udruživanje Za one koji ipak žele da ostanu u advokaturi, dobra opcija je saradnja sa iskusnijim kolegom ili otvaranje zajedničke kancelarije. Ovo omogućava deljenje troškova, razmenu znanja i iskustva, te obezbeđuje zamenu za ročišta. Ključ je pronaći osobu od poverenja sa kojom se dobro komunicira.
3. Specijalizacija: Usmeravanje ka specifičnim oblastima prava, kao što je zaštita potrošača u sporovima sa bankama, privredno pravo ili radno pravo, može doneti prednost na tržištu. Stranke traže stručnjake za određene probleme.
4. Networking i Društvenost: Za samostalnog advokata, građenje mreže kontakata je od suštinskog značaja. Svaki poznanik može biti potencijalni klijent ili izvor preporuke. Aktivnost na društvenim mrežama i pravljenje profesionalnog LinkedIn profila takođe može pomoći.
5. Strani jezici: Poznavanje stranih jezika, posebno engleskog i nemačkog, može biti ogromna prednost, kako za rad u međunarodnim kancelarijama i kompanijama, tako i za privlačenje stranih klijenata.

Zaključak: Borba i Nada

Stanje u srpskoj pravnoj struci je zaista teško. Mladi pravnici se suočavaju sa nezaposlenošću i niskim platama, iskusniji bore sa visokim porezima i sve većom konkurencijom, a celokupan sistem je opterećen korupcijom i nepotizmom. Pandemija je samo produbila već postojeće probleme.

Ipak, u svim ovim razmenama iskustava između kolega, provlači se i nota upornosti i ljubavi prema profesiji. Oni koji su uspeli da se probiju - bilo da su otvorili svoju kancelariju, pronašli dobru poziciju u korporaciji ili se usmerili ka novim oblastima - ističu da je ključ u istrajnosti, kontinuiranom učenju i prilagodavanju tržištu.

Pravna struka zahteva strpljenje, ulaganje i čvrst stomak. Ali za one koji je istinski vole i koji su spremni da se bore za svoje mesto pod suncem, ona i dalje može da pruži profesionalno ispunjenje i stabilnost. Kao što je jedna koleginica rekla: "Advokatura se mora voleti jako da bi se toliko cimalo." I upravo ta ljubav prema pravu i želja da se pomogne drugima čini da se, uprkos svim poteškoćama, svetlo na kraju tunela ipak može ugledati.