Sve o operaciji podizanja kapaka: Iskustvo, strahovi i savršen rezultat

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži zakucanu gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Ne baš. Nos sam, istina, operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi za nos. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama da malo otvorimo oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo?

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće reći. Ok, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces: Od konsultacija do operacije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor je ključan da biste i vi znali šta da pitate. Dr Anici Jevremović je jako važno da detaljno sve objasni i da pacijentkinja bude potpuno informisana.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, brzo se ide kući. A jako je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Anestezija: Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas ošamute. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena i najčešće je negde oko 1000 evra, mada računate na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više od gornjih. Hirurg mora da vas vidi i uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije.
3. Bol: Odgovor je - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Mislila sam da će me nešto čupkati i peckati, zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak dan po dan: Iznenadujuće lako

Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja. Toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko ok da sam se kući vratila gradskim prevozom, malo prošetala po centru grada… Niko me nije gledao čudno i meni je bilo skroz šašavo da je prošao tek jedan dan. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana skinule smo konce, a nakon 10 dana ja sam sa full šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja gornjih kapaka. Tog 10. dana od operacije snimala sam se s ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner!

Odgovori na česta pitanja nakon 2-5 meseci

OnO na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, i na koje sam tada odgovarala, ali ovaj put na te iste stvari odgovaram danas, 2-5 meseci nakon operacije.

Modrice i hematomi: Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno i uvek padnu dole. Imala sam fleku ispod jednog oka nakon 10 dana. Bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci: Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam i začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Trajnost: Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na raznorazne tretmane bez bockanja i seckanja. Dakle, lice nastavlja da živi svoj stariji život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Ali, retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odugovlačila i zašto se nisam plašila rezultata

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika na tu temu i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan operacije, ja čak nisam bila čak ni nervozna. Čekam da krene sve ono: hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa.

Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

I eto, ovo je bio moj primer. Moj izbor je bio jasan i ispravan. Ako imate bilo kakvih pitanja, tu sam da odgovorim iz svog iskustva. Podizanjem kapaka sam dobila ne samo otvoreniji pogled već i ogromno samopouzdanje. Ako i vi razmišljate o podizanju kapaka, nadam se da vam je ovo iskustvo bilo od pomoći.