Kompletan Vodič za Crkveno Venčanje u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

Planiranje crkvenog venčanja može biti prelep i dirljiv trenutak, ali i izvor brojnih pitanja i nedoumica, posebno kada se suočite sa različitim informacijama i lokalnim običajima. Ovaj vodič će vam pomoći da razjasnite sve aspekte procedure crkvenog venčanja, od administrativnih detalja do duhovnog značaja samog čina.

Gde se možete venčati? Razjašnjenje osnovnog pravila

Jedna od najčešćih zabuna tiče se izbora crkve. Postoji rašireno uverenje da se par mora venčati u crkvi kojoj pripada mladoženja. Međutim, prema crkvenim propisima, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi, uz odgovarajuće dopuštenje.

Standardna praksa je sledeća: ako želite da se venčate u crkvi kojoj ne pripada mladoženja (npr. u mladinoj parohijskoj crkvi), tada je potrebno da mladoženja od svog parohijskog sveštenika dobije pismenu ili usmenu saglasnost (tzv. "odobrenje" ili "preporuku") da se venčanje može obaviti na drugom mestu. Ovo je čisto administrativna formalnost. U suštini, bitno je da se sveštenik koji će vas venčati složi sa tim i da se svi potrebni dogovori poštuju.

Dakle, ako volite određenu crkvu ili manastir, možete se venčati u njoj. Možete pozvati i svog porodičnog sveštenika da prisustvuje ili čak služi zajedno sa sveštenikom te crkve. Ključno je unapred se dobro dogovoriti sa oba sveštenika kako bi sve proteklo glatko.

Kako izgleda procedura: Korak po korak

1. Izbor crkve i sveštenika: Odaberite crkvu u kojoj želite da se venčate. Obratite se svešteniku te crkve (parohu) i saopštite mu svoju želju. Ako mladoženja ne pripada toj parohiji, paroh će vas verovatno uputiti da pribavite saglasnost od mladoženjinog paroha.
2. Predbračni ispit: Ovo je obavezan korak koji se obavlja najkasnije mesec dana pre venčanja. Mladenci sa kumovima dolaze kod sveštenika koji će ih venčati. Donose se crkvene krštenice (za mladence i kumove) radi evidencije u crkvene knjige. Sveštenik će popričati sa vama o svetosti braka, ljubavi, poštovanju i porodici. Pitaće vas da li svojom voljom stupate u brak, da li ste u srodstvu i slično. To je uglavnom kratak i neformalni razgovor koji traje 20-30 minuta.
3. Zakazivanje termina: Venčanja se obično zakazuju u prepodnevnim ili ranim popodnevnim satima. U većim gradovima moguća su i venčanja i u kasnijim popodnevnim satima (pa čak i oko 18h), ali to je potrebno unapred proveriti sa sveštenikom, jer zavisi od rasporeda bogosluženja i drugih obaveza u crkvi. Obred venčanja traje između 30 i 45 minuta, zavisno od brzine službe i prisustva hora.
4. Finansijski aspekti (takse i prilozi): Ovo je oblast koja najviše varira i izaziva nedoumice.
   • Takse za crkvu: Mnoge crkve, posebno u većim gradovima, naplaćuju fiksnu taksu za korišćenje prostora (često nazvanu "donacija crkvi" ili "prilog"). Ova suma može varirati od simbolične do nekoliko hiljada dinara (npr. od 3.000 do 8.000 dinara ili više).
   • Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države, već žive od priloga vernika. Uobičajeno je da ih mladenci "počaste" novčanim prilogom na dan venčanja. Iznos je stvar dogovora i dobre volje; neki sveštenici će naznačiti željenu sumu (npr. 50-100 evra), dok drugi prepuštaju vama da odlučite koliko možete i želite da date. Ovaj prilog se obično predaje u koverti na kraju ceremonije.
   • Crkveni hor: Ako želite da vam peva hor, to je dodatna usluga koja se plaća posebno. Cene hora znatno variraju.

   Važno je sve finansijske stvari dogovoriti unapred i jasno kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja.

5. Potrebni pribor za venčanje: Za sam obred potrebno je obezbediti:
   • Krune ili venci: Tradicionalno se koriste metalne krune, ali se sve češće mogu zameniti vencima od prirodnog cveća, uz prethodnu saglasnost sveštenika.
   • Peškir (rusa): Belo platno (dužine oko 1.7m) kojim će vam sveštenik vezivati ruke tokom obreda.
   • Pehar (čaša) i vino: Obično se koristi jedan pehar od koga mladenci piju crno vino. Neke crkve imaju svoj svečani pehar, pa je potrebno proveriti.
   • Sveće: Četiri sveće (po dve za mladence). Tradicionalno su voštane i žute boje, ali se često koriste i bele ukrašene sveće.
   • Burme (prstenje): Kupuju ih mladenci ili kumovi. Za venčanje je potreban jedan par burmi koji se stavlja u crkvi i koji se kasnije nosi. Na gradjanskom venčanju se ne stavlja nov par.

Česte nedoumice i pitanja

Da li je potrebno prvo gradjansko venčanje?

Ne, nije bitan redosled. Možete se prvo venčati u crkvi, a potom u opštini, ili obrnuto. Crkveno venčanje je sveta tajna, dok je gradjansko pravno priznanje braka. Oba su važna na svoj način.

Ko može biti kum?

Kumovi (svedoci) u crkvi moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi. Mogu biti bilo ko - vaši najbolji prijatelji, roditelji ne mogu biti kumovi. Nije obavezno da su kum i kuma u braku. Takođe, postoji narodno verovanje da žena (kuma) ne bi trebalo da ima menstruaciju na dan venčanja, ali to nije strogo crkveno pravilo već stari običaj povezan sa čistoćom, a u moderno vreme se ne poštuje rigorozno.

Venčanje tokom postova

Prema crkvenim pravilima, venčanje nije dozvoljeno u vreme velikih postova (Božićnog, Uskršnjeg, Petrovdanskog i Gospojinskog), kao ni sredom i petkom. Petrovdanski post, na primer, traje od kraja maja/juna do 11. jula. Ako vam termin venčanja pada u post, možete podneti molbu nadležnom episkopu (vladici) za dozvolu, uz obrazloženje (npr. već zakazana svadba u restoranu, trudnoća). Međutim, mnogi vernici smatraju da je duhovno ispravnije izabrati termin van posta.

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru je moguće i predstavlja veoma dirljiv i miran doživljaj. Procedura je u osnovi ista kao i u crkvi, ali je često manje formalna i komercijalna. Manastiri retko imaju fiksne takse; prilog je dobrovoljan i ide na održavanje manastira. Neophodno je unapred kontaktirati manastir i dogovoriti se sa igumanom/igumanijom, poštujući njihov dnevni red i pravila ponašanja (skromnija odeća, tišina).

Mešoviti brakovi (pravoslavac + pripadnik druge hrišćanske vere)

Srpska Pravoslavna Crkva dozvoljava venčanje sa krštenim pripadnicima drugih hrišćanskih crkava (npr. katolicima, protestantima). Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži da usmeno izjavi da neće sprečavati drugog supružnika da živi i decu da vaspita u pravoslavnoj veri. Za takav brak često je potrebna pismena dozvola nadležnog episkopa, pa je potrebno rano započeti pripreme.

Šta nositi i kako se ponašati u crkvi?

Odeća treba da bude svečana, ali skromna. Mladoženja bi trebalo da nosi odelo (sako i pantalone), a ne samo majicu. Mladina haljina ne bi trebalo da bude previše dekoltirana, a preporučuje se da ima rukave (barem do lakta) i da nije prekratka. Nositi veo je lep običaj, ali nije strogo obavezno. U crkvi se očekuje dostojanstveno ponašanje, poštovanje prema svetom mestu i sveštenicima.

Saveti za bezbrižan dan venčanja

• Komunikacija je ključ: Svaku nedoumicu rešavajte direktnim razgovorom sa sveštenikom koji će vas venčati. On je tu da vam pomogne.
• Ne očekujte da su sva pravila ista svuda: Pravila i običaji mogu da se razlikuju od eparhije do eparhije, pa čak i od crkve do crkve. Ono što važi za jednu parohiju ne mora nužno važiti za drugu.
• Fokusirajte se na suštinu: Iako su organizacija i detalji važni, pokušajte da ne dopustite da vas materijalni aspekti (takse, prilozi) zasenite duhovni smisao trenutka - svetu tajnu braka pred Bogom.
• Uživajte u pripremama: Ovo je posebno vreme u vašem životu. Neka pripreme budu zajedničko iskustvo puno razumevanja i radosti.

Nadamo se da vam je ovaj vodič pomogao da rasvetlite mnoge aspekte crkvenog venčanja. Sa dobrom pripremom i otvorenim srcem, vaš dan venčanja će biti prelep i nezaboravan početak zajedničkog puta.