Kako Napisati i Izdati Knjigu: Kompletan Vodič za Buduće Pisce

Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se napiše knjiga? Odgovor je, kao i mnoge stvari u životu, relativan. Zavisi od toga šta pišete, koliko ste strpljivi, koliko vremena gubite na ispravke i prepravke, i koliko je vaš projekat ambiciozan. Mnogi od nas sanjaju da napišu knjigu - roman, zbirku priča, poeziju ili stručno delo. Međutim, put od ideje do odštampane knjige često se čini previše složenim i nedostižnim. Ovaj članak će vas provesti kroz sve faze tog puta, od prvih nesigurnih redova do trenutka kada držite svoju knjigu u rukama.

Prvi korak: Rođenje ideje i prevazilaženje prepreka

Inspiracija je neuhvatljiva. Dolazi kada se najmanje nadate - tokom šetnje, dok slušate muziku, ili čak usred noći, terajući vas da ustanete i zapišete ono što vam se mota po glavi. Mnogi potencijalni pisci imaju istu priču: godinama žele da napišu knjigu, započnu je, ali je nikada ne završe. Razlozi su različiti: nedostatak vremena, samokritičnost, gubitak inspiracije ili jednostavno strah od neuspeha.

Ključ je u istrajnosti. Nemojte odustajati. Ako vam se desi da izgubite deo rukopisa, kao što se nekome desilo da mu je sveska sa delom autobiografskog dela slučajno bačena, shvatite to kao priliku da to napišete ponovo, možda čak i bolje. Vreme i distanca često mogu da unaprede priču. Neka vaš motiv bude unutrašnja potreba za stvaranjem, a ne samo želja za uspehom. Pišite zato što volite, zato što vam pisanje čini dušu lakšom, zato što imate nešto da kažete svetu.

Kako se uhvatiti u koštac sa pisanjem?

Postoje dva glavna pristupa pisanju knjige. Jedni zagovaraju disciplinu - pisanje svakog dana, čak i kada nema inspiracije. Cilj je da se naviknete na redovan rad, da "vežbate mišić za pisanje". Drugi smatraju da se ne može pisati po refleksu, već da je neophodno čekati pravi talas inspiracije. Istina je verovatno negde na sredini.

Definišite sebi mali, ostvarivi ciljevi. Nemojte reći "hoću da napišem roman", već "danas ću da napišem 300 reči" ili "jednu stranicu". Kada se ova praksa učini rutinom, postaće vam prirodna. Takođe, nemojte biti previši kritični prema svom radu u ranim fazama. Dozvolite sebi da napišete "loš" tekst. To je deo procesa. Kasnije ćete ga doraditi i popraviti. Važnije je imati nešto napisano nego imati savršeno prazne stranice.

Čitanje je neophodan deo pisanja. Čitajte široko - dobre knjige, loše knjige, različite žanrove. Iz svake ćete nešto naučiti. Kao što je neko rekao, posebno se uče iz loših knjiga - videćete greške koje želite da izbegnete.

Izgradnja priče i razvoj likova

Da li je bolje imati unapred detaljno isplaniranu priču ili je pustiti da se sama razvija tokom pisanja? I jedno i drugo ima svoje vrednosti. Neki pisci imaju čitavu fabulu u glavi pre nego što sjednu da pišu. Drugi započnu sa samo jednom scenom ili likom i puštaju da ih priča vodi.

Bez obzira na pristup, likovi su srž dobrog romana. Čitaoci će zaboraviti detalje zapleta, ali će pamtiti likove koje vole ili mrze. Stoga, posvetite vreme razvoju likova. Dajte im dubinu, mane, snage, prošlost. Zamislite kako bi reagovali u različitim situacijama. Ponekad je korisno crpsti iz ličnog iskustva ili iz posmatranja ljudi oko sebe. Svako nosi neku priču.

Kada pišete, pokušajte da "pokazujete, a ne objašnjavate". Umesto da kažete "Marko je bio tužan", opišite kako je Marko gledao kroz prozor kiše, kako mu je šolja hladne kafe stajala pored, a on je jedva čuo kako vreme protiče. Uvedite čitaoca u scenu i pustite ga da oseti emocije.

Završetak rukopisa i prve dorade

Kada konačno napišete poslednju reč, proslavite taj trenutak! To je ogroman uspeh. Međutim, rad tek počinje. Sada dolazi faza prepravki i dorade. Ostavite rukopis da "odleži" neko vreme - nedelju dana, mesec dana. Kada se vratite njemu, imaćete svežiju perspektivu i kritičnije oko.

Pročitajte ga celog, ne baveći se sitnim greškama u ovom trenutku. Tražite nedostatke u strukturi, rupice u zapletu, likove koji su ostali nedovoljno razjašnjeni. Da li neki deo usporava radnju? Da li je kraj zadovoljavajući? Ovo je vaša šansa da uobličite sirovu gvozdenu rudu u lep oblik.

Šta uraditi sa završenim rukopisom? Procedura izdavanja

Ovo je deo koji najviše zbunjuje početnike. Koji je redosled koraka? Etape su sledeće:

1. Lektorisanje i korektura: Ovo je obavezan korak. Čak i najbolji pisci prave pravopisne, gramatičke i stilske greške. Lektor je stručna osoba koja će ispraviti te greške i predložiti izmene koje će učiniti tekst čitljivijim i stručnijim. Možete angažovati privatnog lektora ili će vam izdavačka kuća, ukoliko prihvati rukopis, obezbediti svog. Cena lekture varira, ali računajte na određeni trošak ako idete putem samostalnog izdavanja.
2. Zaštita autorskih prava: Mnogi se brinu da će im neko ukrasti ideju. Uobičajena praksa je da se pre slanja rukopisa izdavačima, rukopis deponuje kod notara ili u Udruženju književnika, čime se stvori dokaz o autorstvu i datumu nastanka. Međutim, ozbiljne izdavačke kuće imaju ugled da čuvaju, a ne krše autorska prava. Za zvaničnu zaštitu, možete se obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu.
3. Traženje izdavača: Istražite izdavačke kuće. Koje knjige izdaju? Da li im se vaš žanr uklapa? Pripremite sinopsis (kratak sažetak radnje), izvod iz romana (prvih nekoliko stranica ili poglavlja) i svoju kratku biografiju. Pošaljite im ove materijale putem mejla ili poštom, prema njihovim uputstvima sa sajta. Budite spremni na čekanje i na odbijenice. To je deo procesa. Ako vas jedna kuća odbije, pošaljite drugog.

Dve staze: Izdavanje preko kuće i samostalno izdavanje

Kada pošaljete rukopis, u principu postoje dva ishoda:

1. Izdavačka kuća prihvata rukopis i finansira sve: Ovo je "sveti gral" za mnoge pisce. Izdavač procenjuje da može da zaradi na vašoj knjizi i preuzima sve troškove: lekturu, prelom (dizajn unutrašnjosti), dizajn korica, štampu, marketing i distribuciju. Vi kao autor primate određeni procenat od prodaje (autorski honorar). Ovo je najbolja opcija, ali i najteže dostupna, posebno za nepoznate pisce.

2. Samostalno izdavanje (autorsko izdanje): Ako vam se niko ne odazove, ili ako želite potpunu kontrolu nad procesom, možete sami da finansirate izdanje svoje knjige. Ovo podrazumeva da ćete sami platiti sve gore navedene usluge: lektora, grafičkog dizajnera za prelom i korice, i štampariju. Troškovi mogu značajno varirati, ali grubo računajte na nekoliko stotina evra za manji tiraž (npr. 500 primeraka).

Procedura za samostalno izdavanje:

• Priprema za štampu: Kada imate lektorisan rukopis, potreban vam je grafički dizajner da uradi "prelom" - da postavi tekst i ilustracije na stranice knjige u formatu pogodnom za štampu. Takođe, dizajnirajte korice - one su izuzetno važne za privlačenje pažnje.
• ISBN i CIP: Ovo su standardni međunarodni brojevi koji identifikuju vašu knjigu. Obratite se Narodnoj biblioteci Srbije kako biste dobili ISBN (International Standard Book Number) i CIP (Cataloguing in Publication) kataložni zapis. Ovo je obavezno za svaku knjigu koja se distribuira.
• Štampa: Pronađite štampariju i odštampajte željeni tiraž. Dobro je prethodno tražiti ponude od više štamparija.
• Distribucija: Ovo je najveći izazov za samostalne autore. Većina knjižara i distributera radi samo sa pravnim licima (izdavačkim kućama). Moraćete da budete kreativni: prodajte knjige putem društvenih mreža, sopstvenog sajta, na promocijama, predavanjima ili da je poklanjate prijateljima i porodici. Neke manje knjižare mogu pristati da uzmu knjigu na konsignaciju (plaćaju vam samo za prodate primerke).

Koliko košta i koliko dugo traje?

Vreme pisanja je najneizvesnije. Nekome je potrebna godina dana, nekome pet. Što se tiče samog izdavanja, nakon što je rukopis spreman, proces lekture, pripreme i štampe može trajati nekoliko meseci.

Troškovi samostalnog izdavanja variraju. Za tiraž od 500 primeraka osnovne knjige (do 200 strana, meke korice), ukupni troškovi (lektor, dizajn, štampa) mogu se kretati od 500 do 1000 evra, u zavisnosti od kvaliteta papira, korica i složenosti dizajna.

Završne misli: Strpljenje, strast i upornost

Pisanje knjige je maraton, a ne sprint. To je put koji zahteva strpljenje, strast prema reči i veliku dozu upornosti. Nemojte odustajati zbog kritika ili odbijanja. Svaki poznati pisac je imao svoju kolekciju odbijenih rukopisa. Ono što pišete je vredno jer je deo vas, svedočanstvo vašeg razmišljanja i vaše mašte.

Bilo da pišete ljubavni roman, fantastiku, poeziju ili stručnu knjigu, važno je da verujete u svoju priču. Kao što je jedan iskusni pisac rekao, pisac je neko ko svakog dana, dok hoda, razmišlja kako će naći vremena za pisanje. Neka ta želja i ljubav prema stvaranju budu vaš vodič. Srećno u pisanju!